POSLEDNJE VESTI:

Opis problema: U mnogim mestima ne postoje posebni kontejneri za odvajanje otpada, a i tamo gde postoje ljudi nisu stekli naviku da odvajaju plastiku, papir, biološki i ostali otpad i da ga bacaju u posebne kontejnere. Recikliranje otpada ne samo sto čuva okruženje u kome živimo već i energiju, s obzirom da je potrebno mnogo manje električne energije za recikliranje nego za ponovnu proizvodnju stvari od plastike, stakla, papira itd. Takođe, dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju. Otvaranjem fabrika za reciklažu otvaraju se i nova radna mesta sto je još jedan pozitivan ekonomski aspekt. Ljudi jednostavno ne obraćaju pažnju na ove stvari iz razloga sto ne poštovanje razdvajanja otpada ne utiče direktno(već posredno) na njih i smatraju da oni, kao pojedinci neće postići ništa ukoliko se budu pridržavali ovog pravila.

Predlog rešenja: Pojedinci treba da shvate da mogu značajno da utiču na očuvanje sredine tako što će kroz sopstveni primer inspirisati prijatelje, porodicu i poznanike da rade isto. U Beogradu je situacija najdramatičnija i stoga treba poći odavde. Uz malo novca i ljudi koji su spremni da pomognu može se organizovati flashmob koji, iz iskustva mogu da potvrdim, je jedan od najboljih načina za privlačenje pažnje. Ljudi se mogu obući u kostime sačinjene od materijala koji se recikliraju (npr. mumije od papira) i organizovati performans u prometnim delovima grada. Mogu igrati, paradirati, raditi “zamrzavanja” i sl. dok bi drugi oko njih delili prolaznicima flajere vezanih za životnu sredinu i reciklažu. Takođe se mogu pozvati i predstavnici medija koji bi sve to zabeležili. U lokalnim sredinama širom Srbije mogu se naći partneri u vidu nevladinih organizacija, pre svega Kancelarija za mlade, s kojim se može sarađivati na ovom polju. Vaša organizacija, kao koordinator projekta, bi osmislila akcije (skupljati smeće, deliti flajere na štandu, vršnjačke radionice, maskenbali za decu gde se maske prave od materijala koji može da se reciklira itd.) koje bi sprovodili volonteri lokalnih Kancelarija za mlade, a sve to uz minimalna novčana sredstva. Koordinator bi dobijao feedback od njih,a oni bi takođe mogli biti izvori novih akcija. Ukoliko bi projekat bio dugoročan akcije bi se periodično ponavljale.

Podeli svoj utisak o ovome sa nama: