POSLEDNJE VESTI:

Na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni, održanoj u novembru na nekoliko lokaciju u Beogradu,  najveću pažnju publike privukao je film Deponija (Waste land). Ovaj dokumentarni film govori o poznatom umetniku Vik Munizu, koji odlazi na najveću svetsku deponiju koja se nalazi u Rio de Žaneiru, okuplja grupu sakupljača sekundarnih sirovina i sa njima zajedno radi na stvaranju slika od đubreta sa deponije.

Brazilski sakupljači sekundarnih sirovina, poznati kao „katadoresi“, predstavljaju brojnu polupaciju od pola miliona ljudi. Usled siromaštva, nezaposlenosti i neškolovanja, i pored značajnog privrednog rasta u Brazilu, mnogi su izvor prihoda našli u sortiranju otpada sa ulica i deponija. U celokupnoj reciklaži zemlje, katadoresi imaju ogromno učešće od 90%. Brazilska vlada je prepoznala njihov doprinos, te putem svojih programa pokušava da im olakša rad. Raznim olakšicama stimuliše i industriju povezanu sa reciklažnim materijalima. Od 2002. sakupljanje sekundarnih sirovina je zvanično zanimanje u Brazilu i sve je više katadoresa uključenih u zadruge. Istraživanja su pokazala da udruženim snagama, brazilski sakupljači nekad uspevaju da zarade duplo više od prosečne zarade u državi. Brazil je sa 96.5% na prvom mestu u svetu po reciklaži aluminijumskih konzervi, a dobro je rangiran i prema procentu reciklaže plastičnih flaša (sa približno70%). Određene zadruge aktivno rade na promovisanju razvrstavanja otpada na mestu nastanka. Nacionalna banka im odobrava povoljne kredite za unapređenje rada, što je odmah dovelo do povećanja količine prikupljenih materijala.

Rio de Žaneiro ima i eko-katadorese, koji mesečno skupe 200 tona otpada iz vodenih tokova. Gradske reke i potoci su na nekoliko mesta pregrađeni reciklažnim barijerama na kojima se skuplja otpad iz vode.

Ipak, postoji još problema koje treba rešiti. Brazilski zakoni prepoznaju postojanje sakupljača, ali bez dovoljne podrške reciklaži i velikom broju ljudi uključenih u primarnu selekciju. I pored kampanje za iskorenjivanje dečijeg rada u ovom poslu i određenih uspeha, i dalje je veliki broj dece koja su školu zamenili sa sakupljanjem sekundarnih sirovina. U pojedinim delovima Brazila ne dobijaju neophodnu podršku, iako najviše doprinose stopi reciklaže. Takođe, stanovništvo Brazila i dalje proizvodi mnogo smeća, tj.nema smanjenja ili ponovne upotrebe nekog dobra.

Da se vratimo na početak ovog teksta i priču o filmu „Deponija“ koji brazilska vlada uveliko koristi da promoviše reciklažu širom zemlje. Vredi ga pogledati, ako ništa, onda bar zbog toga što posle gledanja  počinjemo da primećujemo sakupljače iz naše ulice i cenimo njihov doprinos društvu. U Srbiji „katadoresa“ ima približno 50.000, a među njima je i veliki broj dece, čak 25%. Iako je trgovina sekundarnim sirovinama vrlo profitabilna grana, i u Srbiji sakupljači pripadaju grupi najsiromašnijih stanovnika, nezaposleni su i bez zdravstvenog osiguranja. Rade u lošim uslovima i bez opreme,  a njihov položaj u lancu upravljanja otpadom nije dovoljno cenjen u odnosu na njihov doprinos. Sakupljači sekundarnih sirovina prikupe najveći deo otpada koji se trenutno reciklira u Srbiji, približno 75 odsto. Možemo uraditi nešto, i pomoći da se to promeni. Za početak podržimo online peticiju za legalizaciju rada i poboljšanje položaja sakupljača sekundarnih sirovina.

Podeli svoj utisak o ovome sa nama: