POSLEDNJE VESTI:

Iako je trgovina sekundarnim sirovinama jedna od najprofitabilnijih grana, sakupljači u Srbiji pripadaju kategoriji najsiromašnijih

Procene govore da se u Srbiji sakupljanjem čvrstog otpada bavi približno 8.000 radnika, kao i da je to najčešća aktivnost samostalnog zaposlenja siromašnih u Srbiji. Uprkos njihovim naporima i visokoj frekvenciji sakupljanja, njihov položaj u okviru lanca prometa sekundarnim sirovinama nije poboljšan tokom proteklih decenija, iako 95% ukupno prikupljenjih sekundarnih sirovina sakupe upravo ulični sakupljači.

Rad sakupljača sekundarnih sirovina izložen je tihoj i dugotrajnoj eksploataciji. Otkupna cena, koja se isplaćuje sakupljačima, godinama ne raste u srazmeri sa rastom cena drugih proizvoda i usluga. Za 200 kilograma sakupljenog papira, sakupljač će dobiti 500 dinara.

Da trgovina sekundarnim sirovinama jeste profitabilna grana govori i podatak da Srbija svake godine izveze sekundarne sirovine u vrednosti od oko 150 miliona evra.

Doprinos sakupljača, kao najstarijih i nezaobilaznih aktera u lancu upravljanja odpadom je izuzetan, ali ne i dovoljno priznat. Od svakog kilograma sirovine, koji sakupljači prikupe i prodaju u budžet Republike Srbije izdvajaju 29,9 odsto. U prošloj godini, sakupljači su  u budžet Republike Srbije uneli više od 50.000.000 evra. I pored toga, uslovi rada skupljača nisu adekvatni, i njihova aktivnost nije integrisana u okviru sistema upravljanja otpadom, na način kojim bi se zaštitio njihov radni status.

Mi od ovog posla živimo, a kakav je taj život

Čak 25 odsto sakupljača sekundarnih sirovina čine mladi do 18 godina, a njihov prosečni životni vek je 46 godina. To je daleko je ispod prosečnog životnog veka u Srbiji koji je prema Izveštaju o razvoju Srbije 2010. Ministarstva za finansije, 73 godine.

Radni dan sakupljača traje prosečno 11 sati, a većina sakupljača ne raspolaže čak ni osnovnom opremom niti alatima za rad. Za 200 kilograma sakupljenog papira potrebno je da se prepešači oko 19,7 kilometara.

I pored toga, sakupljači se boje gubitka i ovog posla, jer od ovog posla žive.

Uslovi rada, mere zaštite na radu, društveni status, zdravstveno stanje radnika, sa jedne strane, i društvene potrebe, izražene u zapošljavanju, zaštiti životne sredine i nužnost reciklaže, kao uslova evropskih integracija, sa druge strane, opravdavaju inicijativu da se pristupi nalaženju boljih i humanijih rešenja u ovoj oblasti.

Zaštita kolektivnih interesa sakupljača sekundarnih sirovina

Početkom godine formiran je Republički sindikat sakupljača čiji je cilj zaštita kolektivnih interesa sakupljača sekundarnih sirovina kao pojedinaca koji nisu u radnom odnosu.

Osim toga, Sindikat radi i na jačanju međusobne solidarnosti i uzajamnog pomaganja; unapređenju društvenog položaja i statusa radnika u neformalnom sektoru, unapređenju radno-pravnog statusa, uključenju sakupljača sekundarnih sirovina u socijalni dijalog na lokalnom i državnom nivou.

Sindikat se zalaže i za ograničavanje izvoza sekundarnih sirovina i podsticanje reciklaže.

Osman Balić

2 Responses to “Osman Balić: „Gradski rudari””

  1. Ligaroma says:

    Fantasticna analiza. Tim ljudima treba dati sva prava.

    • Anonymous says:

      U Ime gospodina Balica, veliko hvala!
      A uskoro cemo imati na sajtu i analizu medijskog izvestavanja o sakupljacima sekundarnih sirovina, da vidmo iz kog ugla su oni predstavljeni u medijima…

Podeli svoj utisak o ovome sa nama: