POSLEDNJE VESTI:

Sve češće se u civilnom sektoru čuje termin “Javno zagovaranje (zastupanje)”,  ili engleski  “advocacy”, ali čini mi se da većini nije baš jasno šta to tačno podrazumeva.  Verujem da ga je bilo teško prevesti, kao i što ga nije lako ukratko objasniti. Često se pogrešno identifikuje sa lobiranjem. Ne, to nisu sinonimi, jer je javno zagovaranje mnogo širi koncept koji može uključiti i lobiranje.  Postoji puno tumačenja i definicija, ali moja omiljena je ” set ciljanih akcija usmerenih na donosioce odluka”.

Upravo je i projekat Zelene inicijative, projekat javnog zagovaranja za unapređenje sistema upravljanja otpadom u Srbiju. Jednostavno, ova oblast je nešto što mora sistemski da se unapredi , i od početka nam je jasno da moramo sarađivati sa donosiocima odluka na svim nivoima i u svim sektorima, od lokalnog do nacionalnog i od samostalnih sakupljača do biznis sektora.

Kao što već rekoh, za Srbiju je ovo prilično nov koncept, svega par godina se rade projekti javnog zagovaranja pa čak ni aktivisti nisu upoznati sa njim u dovoljnoj meri, a kamoli građani. Predstavnici organizacija članica Zelene inicijative imali su zadovoljstvo da o ovom konceptu uče  od sjajne Olge Gladkikh, sa  Međunarodnog instituta Coady.  Ključno saznanje za mene bilo je da postoje tri vrste javnog zagovaranja:

•    Advocacy by the people (zagovaraju ljudi). Ova vrsta se može okarakterisati kao transformacija, gde se nalazi način da se  neko iz ugroženog transformiše u borca;

•    Advocacy for the people (zagovaranje za ljude). Ovo je najčešće vrsta koju rade organizacije civilnog društva, fokusiraju se na javni interes;

•    Advocacy with the people (zagovaranje sa ljudima). Ovo je vrsta koja uključuje građansku akciju, veći broj ljudi koji iskazuje svoj stav.

Mora se priznati da ova podela na engleskom jeziku zvuči dosta poetično, ali neosporno je da ona u fokus zagovaranja uvek stavlja ljude. Ljudi su ti koji generišu promenu, od njih potiče osvešćivanje poblema,  ideje i  kritična masa.

Ove vrste se ne isključuju, čak mislim da se vrlo prepliću u realnim situacijama. Ono što ih razlikuje je legitimitet koji iz njih proizilazi. U prvom slučaju, najpozvaniji su oni koji su direktno pogođeni da govore o temi, u drugom legitimitet proizilazi iz stručnosti za bavljenje nekom temom i prethodnim rezultatima, a u poslednjem slučaju imate neoboriv dokaz da postoji dovoljan broj zainteresovanih da bi nešto postalo relevantno.

Posebno mi je  bilo drago, kada sam shvatila da Zelena inicijativa ima sve tri komponente.  Samostalni sakupljači su već dosta napredovali u apelima za rešavanje problema koje imaju,  a mi ćemo i dalje raditi na tome da ih osnažimo da mogu samostalno da zagovaraju za poboljšanje situacije. U našoj mreži postoje dokazani stručnjaci za zaštitu životne sredine i oblast upravljanja otpadom, kao i socijalno preduzetništvo koje  vidimo kao jedno od rešenja za unapređenje sistema za upravljanja otpadom. Naše aktivnosti uključuju čitav niz akcija na kojima građani dokazuju da ih ova tema dotiče.  Stalno sakupljamo potpise podrške aktivnostima, jer nam je važno da ova oblast bude shvaćena kao nešto od interesa za svakog pojedinca, te i ovom prilikom pozivam da potpišete, ako već niste.

U ovom postu nisam htela mnogo da se bavim definicijom koncepta Javnog zagovaranja i koracima, ali ako želite više da pročitate o tome, evo linka za tekst na temu Šta je javno zagovaranje  i  Koji su ključni koraci.

Podeli svoj utisak o ovome sa nama: